Nad­le­žni u Za­vo­du za škol­stvo Cr­ne Go­re pla­gi­ra­li su hr­vat­ski pred­log „Na­ci­o­nal­nog ku­ri­ku­lu­ma na­stav­nog pred­me­ta – Tje­le­sna i zdrav­stve­na kul­tu­ra“ i pred­sta­vi­li ga kao svoj rad. Na tu sum­nju uka­za­li su auto­ri tog do­ku­men­ta iz Hr­vat­ske, ob­ja­vio je ju­če „Ju­tar­nji list”. U tek­stu hr­vat­skog me­di­ja na­vo­di se da se uči­te­lji­ca, men­tor za­gre­bač­ke Osnov­ne ško­le „Vol­ti­no“ Lji­lja­na Han­žek neprijatno iznenadila ka­da je po­gle­da­la je­dan od do­ku­me­na­ta ko­ji se na­la­zi na saj­tu cr­no­gor­skog Za­vo­da za škol­stvo. Han­žek je ra­di­la na re­for­mi škol­stva u Hr­vat­skoj.
Za­vod za škol­stvo je pod in­ge­ren­ci­jom Mi­ni­star­stva pro­svje­te na či­jem se če­lu se na­la­zi mi­ni­star Da­mir Še­ho­vić.
– Slu­čaj­no sam na­le­tje­la na stra­ni­ce Za­vo­da za škol­stvo Cr­ne Go­re. Po­gle­da­la sam pa­u­šal­no nji­hov no­vi pro­gram za pred­met fi­zič­ko vas­pi­ta­nje i po­mi­sli­la, gle ka­ko Cr­no­gor­ci do­bro ra­de. Tek kad sam bo­lje pro­u­či­la, shva­ti­la sam da je to je naj­ve­ćim di­je­lom pre­pi­san i pre­ve­den naš do­ku­ment ku­ri­ku­lu­ma – ka­za­la je Han­žek za hr­vat­ski „Ju­tar­nji list”.
Uči­te­lji­ca je do­ku­ment pro­sli­je­di­la ko­le­gi­ni­ca­ma iz struč­ne rad­ne gru­pe, ko­je su bi­le dio eki­pe od 500 lju­di ko­ji su pri­pre­ma­li re­for­mu škol­stva u toj su­sjed­noj ze­mlji. Pred­lo­zi svih tih do­ku­me­na­ta ob­ja­vlje­ni su jav­no pro­šle go­di­ne, ali re­for­ma škol­stva u Hr­vat­skoj ni­je još za­ži­vje­la.
Upo­re­đi­va­njem pro­šle go­di­ne ob­ja­vlje­nog hr­vat­skog „Na­ci­o­nal­nog ku­ri­ku­lu­ma na­stav­nog pred­me­ta – Tje­le­sna i zdrav­stve­na kul­tu­ra” i ove go­di­ne ob­ja­vlje­nog cr­no­gor­skog pred­lo­ga „Pred­met­nog pro­gra­ma – Fi­zič­ko vas­pi­ta­nje”, mo­gu se pro­na­ći broj­ne slič­no­sti sa­dr­ža­ja i go­to­vo ista me­to­do­lo­gi­ja.
Hr­va­ti tvr­de da se u cr­no­gor­skom Za­vo­du za škol­stvo i osta­li pro­gra­mi za sve pred­me­te slu­že iden­tič­nom me­to­do­lo­gi­jom ka­kvu je osmi­sli­la biv­ša hr­vat­ska eks­pert­ska rad­na gru­pa na če­lu sa Bo­ri­som Jo­ki­ćem.
Hr­vat­ski ku­ri­ku­lum iz tje­le­sne i zdrav­stve­ne kul­tu­re na­vo­di tri po­dje­le: tje­lo­vje­žba, igra, sport i ples; Mo­je ti­je­lo i ja; Ži­vim zdra­vo, sa dru­ge stra­ne po­dje­le u cr­no­gor­skom pro­gra­mu su go­to­vo iden­tič­ne sa­mo pre­ve­de­ne na je­zik u slu­žbe­noj upo­tre­bi: Fi­zič­ko vje­žba­nje, igra i sport; Mo­je ti­je­lo i ja; Zdra­ve na­vi­ke.
U di­je­lu Ži­vim zdra­vo za 1. raz­red Osnov­ne ško­le u hr­vat­skom ku­ri­ku­lu­mu po­sto­ji po­dje­la: „1.Pri­mje­nju­je po­stup­ke za odr­ža­va­nje hi­gi­je­ne pri tje­le­snom vje­žba­nju – 2. Bri­ne se o opre­mi za Tje­le­snu i zdrav­stve­nu kul­tu­ru”. Sa dru­ge stra­ne u di­je­lu Zdra­ve na­vi­ke za isti raz­red u cr­no­gor­skom pro­gramu pod obra­zov­no-vas­pit­ni is­ho­di pi­še: 1.Pri­mje­nju­je po­stup­ke za odr­ža­va­nje hi­gi­je­ne za vri­je­me fi­zič­kog vje­žba­nja – 2. Bri­ne o opre­mi za fi­zič­ko vas­pi­ta­nje”.
„U po­gla­vlju pre­po­ru­ke za ostva­ri­va­nje is­ho­da, u do­me­nu (di­je­lu) Tje­lo­vje­žba, igra, sport, ples, u hr­vat­skom ku­ri­ku­lu­mu sto­ji: „Pri­rod­ni ob­li­ci kre­ta­nja: sa­vla­da­va­nje pro­sto­ra (tr­ča­njem i ho­da­njem, ko­lu­ta­njem i ko­tu­ra­njem, pu­za­njem)”, dok u isto­i­me­nom po­gla­vlju cr­no­gor­skog pro­gra­ma pi­še isto, bez na­vo­đe­nja za­gra­da.
Na mje­sti­ma gdje je pro­mi­je­nje­na jed­na ri­ječ, slič­nost je opet oči­ta: „Igra jed­no­stav­ne mo­to­rič­ke igre” – „Igra jed­no­stav­ne ele­men­tar­ne igre”, pi­še u tek­stu „Ju­tar­njeg li­sta”. Uvi­dom u cr­no­gor­ski „Pred­met­ni pro­gram – Fi­zič­ko vas­pi­ta­nje” u fu­sno­ta­ma, a ni bi­lo gdje dru­go ne mo­gu da se pro­na­đu ni na­zna­ke da je pri­li­kom iz­ra­de tog do­ku­me­ta ko­ri­šćen hr­vat­ski pred­log „Na­ci­o­nal­nog ku­ri­ku­lu­ma na­stav­nog pred­me­ta – Tje­le­sna i zdrav­stve­na kul­tu­ra”. Ta­ko­đe, pi­še da je cr­no­gor­ski do­ku­met iz­ra­di­la ko­mi­si­ja na če­lu sa doc. dr Al­di­ja­nom Mu­ra­to­vić.
Ko­men­tar si­tu­a­ci­je „Ju­tr­nji list” za­tra­žio je i od Bo­ri­sa Jo­ki­ća.
– Me­to­do­lo­gi­ja i do­ku­men­ti jav­no su do­stup­ni svi­ma i kao znan­stve­ni­ku ne sme­ta mi ako će dje­ca u Cr­noj Go­ri, Ugan­di ili Nje­mač­koj od na­šeg ra­da ima­ti pri­li­ke za bo­lji od­goj i obra­zo­va­nje. Ne sme­ta čak ni to da su rad pla­ćen nov­cem hr­vat­skih po­re­znih ob­ve­zni­ka pre­u­ze­le dru­ge ze­mlje, jer to je pi­ta­nje za one ko­ji vo­de ovu ze­mlju – ka­že Jo­kić. Do­dao je da je sa dru­ge stra­ne sra­mot­na či­nje­ni­ca da od re­zul­ta­ta struč­nog, kre­a­tiv­nog i hra­brog ra­da vi­še od 500 hr­vat­skih uči­te­lja, od­go­ji­te­lja, rav­na­te­lja, struč­nih su­rad­ni­ka i znan­stve­ni­ka ne­ma­ju ko­ri­sti dje­ca i mla­di u Hr­vat­skoj.
Iz „Ju­tar­njeg li­sta” ni­su uspje­li da do­bi­ju ko­men­tar od v.d. di­rek­to­ra Za­vo­da za škol­stvo Cr­ne Go­re Re­ša­da Si­ja­ri­ća. Ni­je im se ja­vljao ni mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić.
Vl. O.

Teh­nička gre­ška uzrok za­bu­ne

Iz Za­vo­da za škol­stvo ob­ja­sni­li su da „auten­tič­nost na­po­ra u obra­zo­va­nju ne is­klju­ču­je op­ser­vi­ra­nje naj­kva­li­tet­ni­jih is­ku­sta­va dru­gih u ci­lju re­a­li­za­ci­je pu­nih po­ten­ci­ja­la sve dje­ce”.
– Cr­no­gor­ski me­to­do­lo­ški okvir za iz­ra­du i una­pre­đe­nje pred­met­nih pro­gra­ma je ba­zi­ran pr­ven­stve­no na na­šem pret­hod­nom me­to­do­lo­škom okvi­ru iz 2009. Pri­tom, naš si­stem je kom­pa­ti­bi­lan sa slo­ve­nač­kim obra­zov­nim si­ste­mom. Sa dru­ge stra­ne, ja­ko ci­je­ni­mo ono što je u Hr­vat­skoj ura­đe­no na ovom po­lju, te na­še nad­le­žne slu­žbe bez sum­nje ko­ri­ste i iš­či­ta­va­ju sve ono za šta sma­tra­ju da je do­bra prak­sa ko­ja je pri­mje­nji­va u na­šim uslo­vi­ma. Sto­ga je kod pred­met­nih pro­gra­ma mo­gu­će da se po­ja­ve umje­re­ne iden­tič­no­sti. Ono gdje iden­tič­nost je­ste ve­li­ka je­ste fi­zič­ko vas­pi­ta­nje – ka­za­li su iz Za­vo­da.
Pre­ci­zni­je, ka­ko do­da­ju, pri­pre­ma­ju­ći se za iz­ra­du Pred­met­nog pro­gra­ma Fi­zič­ko vas­pi­ta­nje, tra­ži­li su uz­o­re iz ze­ma­lja u okru­že­nju.
– U iz­ra­di su ko­ri­šće­ni: Pred­met­ni pro­gram Fi­zič­ko vas­pi­ta­nje Cr­ne Go­re iz 2011, pred­log Na­ci­o­nal­nog ku­ri­ku­lu­ma na­stav­nog pred­me­ta Tje­le­sna i zdrav­stve­na kul­tu­ra Hr­vat­ske iz 2016. i Uč­ni na­črt Šport­na vzgo­ja Slo­ve­ni­je iz 2011. Na­šim po­tre­ba­ma i mo­guć­no­sti­ma naj­vi­še je od­go­va­rao mo­del ko­ji je ura­đen u Hr­vat­skoj, pa smo ga u zna­čaj­noj mje­ri ko­ri­sti­li i pri­la­go­di­li na­šim uslo­vi­ma – na­vo­de iz Za­vo­da.
Ka­ko do­da­ju, u pred­met­nom pro­gra­mu po­jam Li­te­ra­tu­ra se ne od­no­si na onu ko­ja je ko­ri­šće­na u iz­ra­di ovog pred­met­nog pro­gra­ma, već je to pred­lo­že­na li­te­ra­tu­ra ko­ju na­stav­ni­ci mo­gu da ko­ri­ste u iz­vo­đe­nju na­sta­ve.
Tvr­de da je u fi­nal­noj ver­zi­ji na kra­ju na­ve­de­no šta je ko­ri­šće­no u iz­ra­di Pred­met­nog pro­gra­ma Fi­zič­ko vas­pi­ta­nje.
– Pred­met­ni pro­gram Fi­zič­ko vas­pi­ta­nje Cr­ne Go­re iz 2011, Pri­je­dlog Na­ci­o­nal­nog ku­ri­ku­lu­ma na­stav­nog pred­me­ta Tje­le­sna i zdrav­stve­na kul­tu­ra Hr­vat­ske iz 2016, Uč­ni na­črt Šport­na vzgo­ja Slo­ve­ni­je iz 2011 – na­vo­di se u re­a­go­va­nju.
Iz teh­nič­kih raz­lo­ga, ka­ko su za­klju­či­li, gre­škom na saj­tu ni­je oka­če­na fi­nal­na ver­zi­ja.


Ču­lić: Na­pra­vi­će­mo de­talj­nu ana­li­zu

Ni uči­te­lji­ca tje­le­sne i zdrav­stve­ne kul­tu­re iz za­gre­bač­ke Osnov­ne ško­le „Iva­na Ma­žu­ra­nić” Astrid Ču­lić se ne dvo­u­mi.
– Ovo su kon­struk­ci­je pro­iz­i­šle iz na­ših gla­va, to su na­še re­če­ni­ce. Naš ku­ri­ku­lar­ni do­ku­ment pre­po­zna­tljiv je po to­me što je uni­ka­tan u kon­cep­ci­ji. Na­pra­vi­će­mo de­talj­nu ana­li­zu na­šeg i cr­no­gor­skog do­ku­men­ta. Kao ko­a­u­tor do­ku­men­ta, mo­gu sum­nja­ti da je ovo pla­gi­jat, no ni­sam prav­nik – ka­za­la je Ču­lić.
Na­da se re­ak­ci­ji hr­vat­skog Mi­ni­star­stva zna­no­sti i obra­zo­va­nja jer su svi ku­ri­ku­lar­ni do­ku­men­ti u nji­ho­vom vla­sni­štvu.
Do­tad, ona i ko­le­gini­ce oba­vi­je­sti­le su sve osta­le ko­ji su ra­di­li na re­for­mi škol­stva u Hr­vat­skoj da pro­vje­re po­sto­ji li i u nji­ho­vim pred­me­ti­ma to­li­ka slič­nost s cr­no­gor­skim.